СРПСКИ ЈЕЗИК
Стране речи и изрази су преплавиле српски језик.Када то поменем некоме , тај неко по правилу каже : ''Језик је жив''.
Наравно да је језик жив. Али , да ли наш српски језик треба ''оживотворавати'' страним речима ? Зар треба уливати живот једној тако рогобатној речи као што је сегмент или треба користити врло употребљиву и једноставну реч део ?
Људи који се баве језиком ( новинари , књижевници ...) углавном не примећују којим речима граде реченицу.С обзиром да су усредсређени на суштину онога што желе да искажу , као да не обраћају пажњу на то да ли су речи у реченици стране или нису.Често чак , у њиховим реченицама има толико страних речи да се лако може закључити да је то намера а не случајност.
Често можемо чути од пољопривредника ( воћара , повртара , пчелара ) да користи реч ''бенефит '' причајући о своме послу..
... од свештеника да користе израз анти уместо против...
.. од учитељице да дете перфектно чита..
... сам себе запрепастим када сретнем комшију и кажем ћао (?).
Постоје и таква застрањења у којима људи измишљају нове надограђујићи стране речи : нпр. инволвиран(?).
Покушавајући да избацим све стране речи из личног речника често ми се дешава да у говору застанем и да не знам коју српску реч да употребим.Моје излагање постаје неразумљиво и неповезано.Човек који ме слуша не разуме шта значи реч ваздуширати ( аерација ) или ако кажем живахан ( активан ) он дефинитивно помисли да сам ја класичан идиот.
Глупирајући се пред другим људима склапајући реченице од искључиво српских речи закључио сам следеће:
· Не можемо одједном избацити стране речи из српског језика.
Стране речи полако и неприметно освајају наш језик.Истим оружјем треба их искорењивати из српског речника.
Записујући стране речи које се често појављују у свакодневном језику дошао сам до речи идентитет.Превод за ту реч је истоветност.У почетку ми се та реч уопште није свидела.А сада – одушевљен сам.Тако дивна реч, само јој треба удахнути живот кроз свакодневни говор и писање.Колико ли је сличних примера у свакодневном животу ?
Губимо у српском језику читав један простор величине Косова.Ја се нећу одрећи Косова српског (језика).Већ сам избацио : моменат , сегмент , ћао и супер.Четири засеока Косова поља нашег српског језика већ сам вратио.Није лако , људи ме сматрају за горе поменутог ( класични идиот ) лудака.Исто тако , није потребно бити суров.Српски језик не би требало да трпи не чојство.Али , потребно је бити чврст.Треба рећи : Извини молим те ово је српски простор и овде владају наше речи.Иди тамо одакле си дошла или се прекрсти бенефите у српску добробит.
Језик припада духовним вредностима.Духовне вредности су изнад опипљивих.Када наш језик очистимо од корова , којем смо дозволили да буја зарад некаквог изопаченог човекољубља , засејмо зрно вере у себе а још пре и још више у Бога јер то је темељна вредност на којој треба да се гради не само српски језик него цела Србија.Срамота је да себе називамо небеским народом јер смо у много чему гори од других који томе и не теже. Почнимо од језика.
Покажимо својим језиком ко смо и шта смо.Своју истоветност не треба да градимо на туђим вредностима.Ако на језику будемо исправни ( не само правописно ) можемо кренути даље.
